Основни суд у Нишу

NOTE: To use the advanced features of this site you need javascript turned on.

понедељак, 23 октобар 2017
Начела о раду и положају судија и судова
Уставне и законске одредбе о положају судова и судија у РС

Напомена:

Нови Устав РС усвојен је 8. новембра 2006. године. Уставним законом за његово спровођење прописано је да ће бити примењен на судове и носиоце судске функције када прописи који уређују њихов рад, надлежност и положај буду усклађени са Уставом.

Усклађивање закона о правосуђу са Уставом ће бити извршено у току другог заседања Народне скупштине РС, па ће и ова интернет презентација бити благовремено коригована у складу са будућим законима о организацији и надлежности судова, избору и престанку функције председника судова и судија и о Високом савету судства. У овом прегледу су стога приказане одредбе Устава РС из 1992. године, док су одредбе новог Устава дате на страници Извод из новог Устава

Независност судске власти
Судови су самостални и независни у свом раду и суде на основу Устава, закона и других општих аката.

Нико ко учествује у суђењу не може бити позван на одговорност за мишљење дато приликом доношења судске одлуке, а у поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу судијске функције не може бити притворен без одобрења Народне скупштине.
(Члан 96 Устава РС)

Судска власт је независна од законодавне и извршне власти.
Судску одлуку може преиспитивати само надлежни суд у законом предвиђеном поступку.
Свако је дужан, извршна власт нарочито, да поштује извршну судску одлуку и да јој се повинује.
(члан 3 Закона о уређењу судова)

Независност судија
Судија је, у поступању и доношењу одлуке, независан. Он суди и пресуђује на основу устава, закона, других општих аката и по својој савести.
(члан 1 Закона о судијама)

Међусобна независност судија
Судија је слободан у заступању свог схватања чињеница и права у свему о чему одлучује. Изузев у образложењу одлуке, или кад то закон посебно налаже, није дужан да икоме, па ни другим судијама и председнику суда, објашњава своја чињенична и правна схватања.
(члан 19 Закона о судијама)

Одржавање поверења у независност
Судија је дужан да у свакој прилици одржи поверење у своју независност. Службе, послови и поступци неспојиви са дужношћу судије одређују се овим законом.
(члан 3 Закона о судијама)

Материјална независност
Судија има право на плату довољну да одржи његову независност и сигурност његове породице.
(члан 4 Закона о судијама)

Сталност и непреместивост
Судија своју дужност врши као сталну, у суду за који је изабран. Против своје воље судија не може бити премештен ни упућен у други суд.
(члан 2 Закона о судијама)
Судија има право да стално своју дужност врши у суду за који је изабран. Само уз своју сагласност може бити премештен или упућен из једног у други суд. Сагласност се даје у писменом облику и мора да претходи доношењу решења о премештају или упућивању.
(члан 16 Закона о судијама)

Премештај
Судија може бити премештен само у други суд исте врсте и истог степена. Трајно наставља дужност у суду у који је премештен. Решење о премештају доноси Високи савет правосуђа.
(члан 17 Закона о судијама)

Упућивање у други суд
Судија може бити упућен на рад само у други суд исте врсте истог или непосредно нижег степена, најдуже на годину дана. Упућује се у суд у коме недостатак, спреченост, изузеће судија или други разлози отежавају или успоравају рад. Решење о упућивању доноси председник Врховног суда Србије.
(члан 18 Закона о судијама)

Имунитет судије
Судија никоме није одговоран за мишљење или глас дат у вршењу судијске дужности. У поступку покренутом због кривичног дела учињеног у вршењу судијске дужности, судија не може бити притворен без одобрења Народне скупштине.
(члан 5 Закона о судијама)
Одговорност за штету
За штету коју судија проузрокује незаконитим или неправилним радом одговара Република Србија. Кад је штета проузрокована намерно или грубом непажњом Република Србија може од судије тражити накнаду исплаћеног износа.
(члан 6 Закона о судијама)

Право на удруживање
Судије имају, ради заштите својих интереса, право да се као судије удружују. Могу предузимати мере ради заштите и одржања своје независности и самосталности.
(члан 7 Закона о судијама)

Право на стручно усавршавање
Судија има право на стручно усавршавање о трошку Републике Србије. Врсте и начине стручног усавршавања судија прописује Врховни суд Србије.
(члан 8 Закона о судијама)

Јавност рада

Расправљање пред судом је јавно. Ради чувања тајне, заштите морала, интереса малолетника или заштите других општих интереса, законом се одређује у којим се случајевима у расправи може искључити јавност.
(члан 97 Устава РС)

Зборност у суђењу
Суд суди у већу. Законом се може одредити да у одређеним стварима суди судија појединац.
(члан 98 Устава РС)

У суђењу учествују судије и судије поротници, на начин утврђен законом. Законом се може прописати да у одређеним судовима и у одређеним стварима суде само судије.
(члан 99 Устава РС)

Неспојивост других послова са судијском функцијом
Судија не може бити на дужностима у органима који доносе или извршавају прописе, бити члан политичке странке, бавити се било којим јавним или приватним плаћеним послом, нити пружати правне услуге или савете уз накнаду.

Са његовом дужношћу неспојиве су и друге службе, послови и поступци који су опречни достојанству и независности судије или штете угледу суда. Који су поступци опречни достојанству и независности судије и штетни по углед суда прописује Врховни суд Србије.

Судија може да се без ичијег одобрења бави научном и стручном делатношћу, уз накнаду.
(члан 27 Закона о судијама)

Судија не може обављати службу или посао који су законом утврђени као неспојиви са судијском функцијом.
(члан 100 Устава РС).

Забрана утицаја на суд
Коришћење јавног положаја, средстава јавног обавештавања и било које јавно иступање којим се утиче на ток и исход судског поступка – забрањено је. Забрањен је и сваки други утицај на суд.
(члан 6 Закона о уређењу судова)

Одређивање судећег судије
Судија који суди одређује се независно од тога ко су странке и какве су околности правне ствари. Само судска власт може судијама да распоређује предмете, по унапред утврђеним правилима.
(члан 5 Закона о уређењу судова)

Расподела предмета случајем
Судија предмете прима према редоследу независном од личности странака и околности правне ствари. Судији се предмети поверавају на основу распореда послова у суду, у складу са Судским пословником, према редоследу унапред утврђеном за сваку календарску годину, искључиво на основу ознаке и броја предмета. Нико нема права да судска ваћа образује и предмете додељује мимо распореда послова и редоследа пријема предмета.
(члан 21 Закона о судијама)

Одступања
Од редоследа пријема предмета може се одступити само због оптерећености или оправдане спречености судије. Судији предмет може бити одузет само ако дуже одсуствује или одуговлачи поступак.
(члан 22 Закона о судијама)
 

  • Vrhovni Kasacioni sud

  • Министарство правде

  • Apelacioni sud

  • Visi sud

  • Udruzenje vestaka

  • Vise javno tuzilastvo Nis

  • Osnovno javno tuzilastvo Nis

  • Iskljuci nasilje